DVANAEST TRADICIJA NARCOTICS ANONYMOUS

Pažljivo čuvamo ono što imamo, jer kao što ličnu slobodu dobijamo kroz program 12 koraka, tako sloboda grupe izvire iz naših tradicija. Dok je ono što nas veže jače od onoga što nas razdvaja, sve će biti dobro.

Razumevanje ovih tradicija se vremenom polako formira. Prikupljamo informacije kroz priču sa drugim članovima i posete raznim grupama. Obično, tek kada počnemo da učestvujemo u servisu primećujemo da "lični oporavak zavisi od jedinstva u NA", a da jedinstvo zavisi od toga koliko poštujemo tradicije. Dvanaest Tradicija NA nisu predmet pregovora. One su vodilje uz koje naše Udruženje ostaje živo i slobodno.

Poštujući ova uputstva, u odnosima sa drugima i društvom uopšte, izbegavamo mnoge probleme. Ipak, ovo ne znači da uz pomoć Tradicija možemo da eliminišemo sve probleme. Suočavamo se sa teškoćama koje se javljaju, kao što su problemi u komunikaciji, razlike u mišljenjima, unutrašnji sporovi i nesporazumi sa pojedincima i grupama izvan Udruženja. Međutim, kada primenjujemo ove principe, uspevamo da izbegnemo zamke.

Mnogi naši problemi su slični onima sa kojima su se suočavali naši prethodnici. Njihovo mukotrpno iskustvo izrodilo je Tradicije, a naše sopstveno pokazuje da ti principi važe danas kao što su važili i u vreme kada su Tradicije nastajale. Tradicije nas čuvaju od unutrašnjih i spoljašnjih uticaja koji bi mogli da nas unište.To su veze koje nas drže na okupu. One funkcionišu samo kroz razumevanje i primenu.

PRVA TRADICIJA

Zajednička dobrobit treba da bude na prvom mestu – lični oporavak zavisi od jedinstva u NA

Prva tradicija se bavi jedinstvom i zajedničkom dobrobiti. Jedna od najbitnijih stvari u vezi sa našim novim načinom života jeste to što pripadamo grupi zavisnika koji tragaju za oporavkom. Naš opstanak je u direktnoj vezi sa opstankom grupe i Udruženja. Da bi se održalo jedinstvo u Udruženju NA, od prevashodnog je značaja da grupa ostane stabilna. U protivnom, celo Udruženje propada, a pojedinac umire. Naš oporavak nije bio moguć sve dok nismo došli u NA Ovaj program za nas čini ono što sami za sebe nismo bili u stanju da uradimo. Postali smo članovi grupe i shvatili da možemo da se izlečimo. Saznali smo da su oni koji nisu nastavili sa aktivnim učešćem u delatnostima Udruženja krenuli trnovitim putem. Pojedinac je dragocen za grupu, a grupa je dragocena za pojedinca. Dok nismo ušli u program, nikada nismo doživeli takvu pažnju i brigu pojedinaca za nas. Prihvataju nas i vole nas onakve kakvi smo, bez obzira na to ko smo. Niko ne može da nas odvuče od Udruženja, niti da nas natera da uradimo nešto što nije naš izbor. Idemo kroz novi život sledeći primere, a ne uputstva. Razmenjujemo iskustvo i učimo jedni od drugih. Dok smo se drogirali, stalno smo ličnim željama davali prioritet nad svim ostalim. U Udruženju N.A smo naučili da je ono što je najbolje za Udruženje obično dobro i za nas same.

Naša lična iskustva iz perioda kada smo se drogirali se razlikuju. Međutim, u okviru grupe, mi nalazimo mnoge zajedničke teme koje se tiču zavisnosti. Jedna od takvih je potreba da dokažemo da smo sami sebi dovoljni. Sebe smo ubedili da možemo uspeti sami i nastavili smo da živimo sa tom pretpostavkom. Posledice su bile katastrofalne, te smo na kraju morali da priznamo da je samodovoljnost laž. Prznanje je mesto gde počinje naš oporavak i najvažnija stavka za jedinstvo Udruženja. Imali smo dodirnih tačaka koje se tiču zavisnosti, a uvideli smo da mnogo toga zajedničkog nalazimo i u oporavljanju. Zajednička nam je želja da ostanemo čisti. Naučili smo da se oslanjamo na Silu koja je veća i jača od nas samih. Naš cilj je da prenosimo poruku zavisnicima koji još uvek boluju. Tradicije su nam putokazi koji nas štite od nas samih. One su naše jedinstvo.

Jedinstvo je imperativ u Udruženju Narcotics Anonymous. Ovo ne znači da među nama nema sukoba i neslaganja. Gde god se ljudi okupe postoje razlike u mišljenju. Međutim, mi umemo da se ne složimo, a da ne budemo nesložni. Kada naiđu krizni momenti, mi uvek iznova ostavljamo po strani razlike koje postoje među nama i radimo za zajedničko dobro. Imali smo prilike da vidimo dva člana koja se ne slažu baš najbolje kako zajedno rade sa novim članom. Viđali smo grupe koje rade poslove da bi mogli da isplate zakup za mesto gde se okupljaju. Viđali smo članove koji prevaljuju stotine kilometara da bi dali podršku novoj grupi. Ove, kao i mnoge druge aktivnosti, predstavljaju zajednička mesta u našem Udruženju. Bez njih, aktivnosti Udruženja ne bi mogle da opstanu.

Moramo da živimo i da radimo zajedno kao grupa da bismo bili sigurni da naš brod neće potonuti u oluji i da naši članovi neće nestati sa lica zemlje. Sa verom u Silu koja je veća i jača od nas samih, vredno radeći i održavajući jedinstvo, mi ćemo opstati i nastaviti da prenosimo poruku zavisniku koji još uvek boluje.

DRUGA TRADICIJA

Za naš grupni cilj, postoji samo jedan vrhovni autoritet – Bog koji nas voli, kakav se izražava kroz našu grupnu svest. Naše vođe ne upravljaju - oni su sluge od poverenja

Mi u Udruženju NA se trudimo da sebe zaštitimo od sebe samih. Ova druga tradicija je upravo ilustracija tog nastojanja. Po svojoj prirodi, mi smo tvrdoglavi, sebični ljudi koji su se silom prilika okupili u Udruženju NA Mi uglavnom sve uprskamo i niko od nas ne ume da istraje u donošenju pravih odluka. U NA, mi se, umesto na lično mišljenje ili ego, oslanjamo na Boga koji nas voli, a koji se manifestuje u našoj grupnoj svesti. Radeći na koracima, učimo kako da se oslanjamo na Silu koja je veća i jača od nas samih i da tu Silu upotrebljavamo za potrebe naše grupne svesti. Moramo stalno biti budni da ne bismo smetnuli s uma da su naše odluke zaista izraz Božje volje. Često postoji ogromna razlika između grupne svesti i mišljenja koje grupa ima, jer ono može biti pod uticajem vrlo snažnih ličnosti ili nečije popularnosti. Naše najbolnije faze razvoja su bile upravo rezultat odluka koje smo donosili u ime grupne svesti. Pravi duhovni principi nikada nisu u sukobu - oni se međusobno dopunjuju. Duhovna svest naše grupe nikada neće biti u sukobu sa nekom od naših tradicija.

Druga tradicija se tiče vođstva u Udruženju. Naučili smo da radu Udruženja možemo doprineti nesebičnim servisom i tako što ćemo svojim primerom voditi druge. Usmeravanje drugih i manipulacija su promašaj. Mi smo odlučili da nemamo predsednike, gospodare ili direktore. Umesto toga, mi imamo sekretare, blagajnike i predstavnike. Ove funkcije podrazumevaju vršenje službe, a ne upravljanje. Iskustvo je pokazalo da ako grupa funkcioniše na principu veličanja ličnosti vođe, ona gubi na efikasnosti. Duh lečenja u našim grupama je jedna od naših jačih strana i mi ga moramo brižljivo čuvati da se ne bi izgubio u senci politike i kulta ličnosti.

Mi koji smo bili uključeni u službu ili u pokretanje neke od grupa, imali smo problem sa oslobađanjem. Ako date vlast egu, neutemeljenoj gordosti ili samovolji - oni uništavaju grupu. Ne smemo zaboraviti da svako odelenje uživa poverenje, da smo mi sluge od poverenja i da niko od nas ni u jednom jedinom momentu nema vlast. NA program je Božji dar. Naše grupno dostojanstvo možemo očuvati jedino uz pomoć grupne svesti i Božje ljubavi.

Neki će imati otpor prema ovome. Međutim, mnogi će postati vodeći primeri za nove članove. Oni koji se oslanjaju na sebe, suočiće se sa mnogobrojnim konfliktima i, konačno, sa sopstvenom propašću. Mnogi se promene. Nauče da nas može voditi jedino Bog koji nas voli i koji se manifestuje u našoj grupnoj svesti.

TREĆA TRADICIJA

Jedini uslov za članstvo jeste želja da se prestane sa drogiranjem

Ova tradicija je važna kako za pojedinca, tako i za grupu. Želja je ovde ključna reč. U našim pričama i iskustvu koje imamo, u pokušajima da zavisnicima koji još uvek boluju prenesemo poruku, uvek iznova izvire jedna bolna životna činjenica. To je činjenica da zavisnik koji neće da prestane sa drogom jednostavno neće prestati. Možemo ih analizirati, podvrgnuti psihoterapiji, diskutovati sa njima, moliti se za njih, pretiti im, tući ih, zatvoriti, ali sve dok sami ne požele da prestanu sa drogom - oni će se drogirati. Jedino što od svojih članova tražimo jeste upravo ta želja. Bez te želje, oni su osuđeni na propast, a sa njom mogu da očekuju čuda.

Želja je jedini uslov koji postavljamo. Zavisnost nije diskriminatorni faktor. Ova tradicija je garancija da svako, bez obzira na droge koje je koristio, rasu, verska uverenja, pol, seksualno opredelenje ili finansijsku situaciju, ima pravo da upražnjava život kojim se živi u NA. Kada je »...želja da se prestane sa drogom« jedini uslov za članstvo, onda nijedan zavisnik ne može da se oseća nadmoćno u odnosu na drugog. Svi zavisnici su dobrodošli i imaju jednaka prava na oslobađanje od svoje zavisnosti. Svaki zavisnik se ovde oporavlja pod jednakim uslovima. Ova tradicija nam garantuje slobodu oporavka. Članstvo u NA se ne stiče automatski ulaskom na vrata Udruženja ili kada novi zavisnik odluči da prestane sa drogom. Odluka da se postane član ostavlja se na volju pojedincu. Svaki zavisnik koji ima želju da prestane da se drogira može da postane član NA. Mi smo zavisnici, a naš problem se zove zavisnost. Da li će postati član ili ne - to je stvar pojedinca. Mi smatramo da je stanje u Udruženju idealno kada zavisnici potpuno slobodno mogu i da dođu i da odu. Mi ovde smatramo da oporavak nije nešto imaginarno i da je život bez droge lepši nego što smo mogli i da pretpostavimo. Otvaramo vrata i pozivamo i druge zavisnike ne bi li i oni našli ono što smo mi. Međutim, znamo da će nam se samo oni koji imaju želju da prestanu i žele da dobiju ono što mi nudimo pridružiti u životu koji živimo.

ČETVRTA TRADICIJA

Svaka grupa treba da ima svoju autonomiju, osim po pitanjima koja utiču na druge grupe ili NA kao celinu

Autonomija naših grupa neophodna je za naš opstanak. U rečnicima se pridev »autonoman« definiše kao »svojstvo koje se odnosi na pravo ili moć da se samim sobom upravlja...bez kontrole koja dolazi spolja.« To znači da naše grupe imaju samostalno upravljaju svojim aktivnostima i nisu podložne kontroli sa strane. Svaka grupa je morala da opstane i razvija se sama.

Neko bi mogao da pita: «Da li smo zaista nezavisni?« Zar nemamo odbore službe, aktivnosti, posebne telefonske linije za kontakte sa zavisnicima, i druge aktivnosti u NA?« To su službe koje nam pomažu u lečenju i koje pomažu sprovođenje osnovnog cilja naših grupa. NA je udruženje muškaraca i žena - zavisnika - koji se okupljaju u grupama i koriste duhovne principe koji su im ponuđeni, ne bi li se oslobodili od zavisnosti i počeli novi život. Službe koje smo pomenuli su rezultat rada zavisnika koji su dovoljno brižni prema drugima, da im nude pomoć i svoje iskustvo kako bismo lakše napredovali. Grupa koja pripada Udruženju NA je svaka grupa koja se, u cilju lečenja od zavisnosti, redovno okuplja na utvrđenom mestu, u određeno vreme i čije su aktivnosti u skladu sa Dvanaest koraka i Dvanaest tradicija Udruženja NA Postoje dve osnovne vrste sastanaka: otvoreni za javnost i zatvoreni (samo za zavisnike). Modeli sastanaka se razlikuju. Postoje oni gde se aktivno učestvuje, zatim sastanci gde govornici izlažu, neki se odvijaju na principu pitanja i odgovora, a neki akcenat stavljaju na diskusije o određenim problemima.

Bez obzira na to koji god model ili tip sastanka grupa upražnjava, cilj rada grupe je uvek isti: da obezbedi odgovarajuće, pouzdane uslove za lični oporavak i da promoviše oporavak. Ove tradicije su deo duhovnih principa udruženja NA, i bez njih ono ne bi postojalo.

Autonomija daje grupama slobodu da samostalno funkcionišu kako bi održavale duh oporavka, služile svojim članovima i ostvarivale svoj osnovni cilj. Upravo iz tog razloga mi tako brižljivo negujemo autonomiju.

Možda vam se učini da u grupama može da se radi bilo šta, bez obzira na bilo čije mišljenje. To je delimično tačno. Svaka grupa ima potpunu slobodu, izuzev ako njene aktivnosti ugrožavaju rad neke druge grupe ili Udruženje u celini. Kao i grupna svest, i autonomija može biti mač sa dve oštrice. Dešavalo se da se autonomija grupe upotrebi da bi se opravdalo kršenje tradicija Udruženja. Ako se ispostavi da postoji neki spor, to je znak da smo se oglušili o principe. Ako se uverimo da se naše aktivnosti kreću u okvirima tradicija, ako ne određujemo drugim grupama šta da rade, ako nikome ništa ne namećemo i ako unapred razmotrimo eventualne posledice naših aktivnosti, onda će sve ići kako treba.

PETA TRADICIJA

Svaka grupa ima samo jedan osnovni cilj - da prenosi poruku zavisnicima koji još uvek pate

»Hoćete da kažete da je naš primarni cilj prenošenje poruke? Ja sam mislio/mislila da smo tu da bismo se skinuli sa droge. Ja sam mislio/mislila da je naš primarni cilj da se oporavimo od zavisnosti od droge.« Ovo jeste tačno za pojedinca - naši članovi su zaista tu da bi se oslobodili zavisnosti i započeli novi život. Međutim, grupe nisu zavisne - one se ne leče. Ono što naše grupe mogu da urade jeste da poseju seme lečenja i okupe zavisnike da bi mogla da se realizuje magija empatije, iskrenosti, brige za druge, razmene i službe. Cilj ove tradicije je održavanje duha oporavka. To može da se postigne jedino ako je rad grupa usmeren na lečenje. Činjenica da je doslovno svaka naša grupa usmerena na prenošenje poruke o oporavku govori i o našoj stabilnosti - zavisnici mogu da računaju na nas. Usaglašenost između delovanja i ciljeva čini mogućim ono što nam se pre činilo nemogućim, a to je oporavak.

Dvanaesti korak našeg programa, koji se pojedinačno primenjuje, takođe govori o tome da mi prenosimo poruku o oporavku zavisnicima koji još uvek boluju. Rad sa drugima je moćno sredstvo. »Pomoć koju jedan zavisnik pruža drugom u terapeutskom smislu ne može da se meri ni sa čim.«. Na taj način novi članovi saznaju o radu Udruženja i uče kako da ostanu čisti. Za stare članove, to je način da uvek iznova potvrđuju svoju odluku da ostanu čisti. Grupe su najmoćniji instrument za prenošenje poruke. Kada pojedinac prenosi poruku, ona/on može da bude ograničen sopstvenom interpretacijom i svojom ličnošću. Kod literature, jezik može da bude problem. Dešava se da se na taj način ne prenesu dovoljno verno osećanja, intenzitet ili neke prednosti koje inače postoje. U grupama, gde ima tako mnogo ličnosti, tema oporavka se uvek iznova ponavlja.

Šta bi se desilo kada bi naše grupe imale neki drugi cilj koji bi bio glavni? Smatramo da bi se u tom slučaju poruka nekako razvodnjila i izgubila. Kada bismo se usredsredili na pravljenje profita, mnogi bi se obogatili. Kada bismo funkcionisali kao klub gde se ljudi druže, mnogi bi našli brojne prijatelje i ljubavnike. Kada bi naša specijalnost bila obrazovanje, dobili bismo mnogo pametnih zavisnika. Kada bi naš glavni cilj bio bilo šta drugo osim prenošenja poruke, mnogi bi poumirali i samo bi se mali broj zavisnika oporavio.

Koja je naša poruka? Poruka je da zavisnik - svaki zavisnik - može da ostavi drogu, da se oslobodi želje za drogom i započne novi život. Naša je poruka poruka nade i obećanje slobode. Kada se sve kaže i uradi, naš glavni cilj može jedino biti prenošenje poruke zavisnicima koji još uvek boluju jer je to jedino što imamo i možemo da damo.

ŠESTA TRADICIJA

NA grupa nikada ne bi trebalo da podrži, finansira ili pozajmi ime bilo kojoj srodnoj ustanovi ili projektu izvan NA kako nas problemi vezani za novac, svojinu ili ugled ne bi odvukli od našeg osnovnog cilja.

Šesta tradicija govori o nekim detaljima koji su neophodni da bismo sačuvali i zaštitili našu osnovnu svrhu postojanja. Ona je temelj naše strategije po kojoj Udruženje nema ogranke i stoga je izuzetno važna za dalji rad i razvoj NA.

Pogledajmo šta sadrži ova tradicija. Osnovno što grupa ne bi trebala da radi jeste da ovlašćuje nekog drugog, jer to obično podrazumeva sankcionisanje, odobravanje ili preporuku. Ovlašćivanje može da bude direktno ili indirektno. Primere direktnog ovlašćivanja gledamo svakodnevno na televizijskim reklamama. Indirektno ovlašćivanje je ono koje se ne izriče eksplicitno.

Postoje mnoge organizacije koje bi želele da rade pod imenon Narcotics Anonymous. Dozvoliti im da to učine značilo bi izvršiti indirektno ovlašćivanje i, na taj način, prekršiti ovu tradiciju. Bolnice,institucije za odvikavanje od droge, uslovne kazne, odelenje za pomilovanje i slično, neke su od institucija sa kojim mi sarađujemo kada prenosimo poruku Udruženja. Iako ove institucije pošteno obavljaju svoj posao i, iako mi sastanke ponekad održavamo u njihovim prostorijama, mi ih ne ovlašćujemo, finansiramo, niti im dozvoljavamo da se u cilju sopstvenog razvoja i napretka služe imenom našeg udruženja. Međutim, mi imamo želju da zavisnike koji još uvek boluju i nalaze se u pomenutim institucijama informišemo o principima Udruženja NA, kako bi oni mogli sami da izaberu svoj put. Sledeće što ne treba da radimo jeste da finansiramo. Ovo je sasvim jasno. Finansirati znači obezbeđivati sredstva ili pružati finansijsku pomoć.

Treća stvar protiv koje se zalažemo jeste pozajmljivanje imena Narcotics Anonymous nekom drugom programu. Na primer, nekoliko puta se desilo da su drugi programi pokušali da koriste ime NA u svojoj službi u cilju pravdanja sredstava.

Osim pomenutog, ova tradicija kaže da su prostorije Udruženja bilo koje mesto gde se okupljaju članovi Udruženja. To može biti kuća koja je svim članovima u blizini, centar za detoksikaciju, savetovalište ili klub. Ljudima često nije jasno šta je NA i gde su prostorije Udruženja. Centri za lečenje koje su pokrenuli i u kojima rade članovi Udruženja moraju precizno da predoče razliku. Novi, kao i stariji članovi, često poistovećuju Udruženje sa klubom u kom se sastanci održavaju. Moramo dati sve od sebe da ljudima predočimo da ti objekti nisu isto što i NA Organizacije izvan neke osnovne mogu biti zastupništva, poslovni poduhvati, verske organizacije, društva, organizacije neke druge vrste, aktivnosti vezane za delatnost osnovne organizacije ili neko drugo udruženje. NA je zasebno udruženje, odvojeno od bilo kog drugog. Naš problem je zavisnost. Druge organizacije koje primenjuju program Dvanaest koraka su specijalizovane za drugačije probleme. Naše udruženje sa njima sarađuje, ali one nisu deo Udruženja. Korišćenje literature, gostovanje govornika iz drugih organizacija ili reklamiranje, značilo bi indirektno ovlašćivanje te druge organizacije.

Šesta tradicija nas dalje upozorava šta bi se moglo desiti: »problemi u vezi sa novcem, svojinom ili ugledom bi mogli da nas udalje od našeg osnovnog cilja.« Takvi problemi se obično pretvaraju u opsesije i zatvaraju nam vrata našeg duhovnog cilja. Za pojedinca, ova vrsta zloupotrebe može da bude pogubna, a za grupu katastrofalna. Kada bismo mi, kao grupa odustali od svog osnovnog cilja, mnogi zavisnici, koji bi u suprotnom počeli da se opravljaju, bi umrli.

SEDMA TRADICIJA

Svaka NA grupa treba sama da se finansira i da odbija priloge spolja

Samofinansiranje je jedan od bitnih elemenata našeg novog života. Za pojedinca ovo predstavlja krupnu promenu. Dok smo se drogirali, zavisili smo od ljudi, mesta i drugih faktora. U njima smo tražili podršku i ono što nismo mogli da nađemo u sebi. Sada, dok se oporavljamo, shvatamo da smo još uvek zavisni, ali se naša zavisnost pomerila sa stvari oko nas na Boga koji nas voli i na unutrašnju snagu koju dobijamo kroz odnos sa njim. Mi, koji nismo bili sposobni da živimo kao ljudska bića, sada shvatamo da za nas ništa nije nemoguće. Snovi, koje smo davno odbacili, sada mogu da postanu stvarnost. Zavisnici, su predstavljali teret društvu. U NA, zavisnici, kao grupa, ne samo da su samostalni, nego i zahtevaju pravo na samostalnost.

Novac je za nas oduvek bio problem. Nikada nismo imali dovoljno za sebe i svoje navike. Radili smo, krali smo, varali, prosili i prodavali sebe. I pored toga, nikada nije bilo dovoljno novca da ispuni prazninu koju smo iznutra osećali. Čak i sad kada se oporavljamo, novac je još uvek problem. Novac nam je potreban za funcionisanje grupe - potrebno je platiti zakup prostorije, potrepštine i literaturu. Na sastancima skupljamo dobrovoljni prilog da bismo pokrili ove troškove, a ono što ostane ide za potrebe naše službe i za unapređivanje našeg rada. Na žalost, kada se svi troškovi poplaćaju, vrlo malo novca ostaje. Ponekad članovi koji imaju mogućnosti, daju neki ekstra prilog. Ponekad se osnuje odbor za pokretanje akcije u cilju prikupljanja sredstava. Ovaj trud je od velike pomoći i bez njega ne bismo dogurali dovde. Našoj službi je i dalje potreban novac, ali, iako je ponekad zaista frustrirajuće, mi nikada ne bismo pristali da do njega dolazimo na neki drugi način. Svesni smo da bi cena bila prevelika. Moramo da se saberemo i na taj način shvatimo da smo deo nečega što je veće od nas samih.

Naša finansijska politika je jasno izražena: odbijamo prilog koji dolazi sa strane - naše Udruženje samo sebe finansira. Ne prihvatamo nikakva sredstva, donacije, zajmove i/ili poklone. Sve ima svoju cenu, bez obzira na motiv. Cena može da se plati novcem, obećanjima, prihvatanjem, posebnim priznanjem, ovlašćivanjem ili nekim uslugama, a za nas je to sve preskupo. Iako oni koji bi nam pomogli mogu da garantuju da neće tražiti ništa, mi i tada ne bismo prihvatili njihovu pomoć. Ne možemo dozvoliti da naši članovi daju više priloga od onoga što je njihov deo. Naučili smo da je cena koju bi naše grupe u protivnom platile razdor i konflikti. Nećemo da se kockamo sa slobodom.

OSMA TRADICIJA

NA treba da ostane zauvek neprofesionalan, ali naši uslužni centri mogu da zapošljavaju stručnjake

Osma tradicija je od suštinskog značaja za stabilnost NA kao celine. Da bismo razumeli ovu tradiciju, potrebno je definisati termine kao što su »stručni centri službe« i »stručnjaci sa posebnim zaduženjima«. Ako razumemo ove termine, ova vrlo važna tradicija postaje sama po sebi razumljiva. Ona govori o tome da u Udruženju nema stručnjaka. Pod ovim podrazumevamo da nemamo psihijatre, doktore, advokate ili psihologe. Naš program funkcioniše tako što jedan zavisnik pomaže drugom. Kada bismo zapošljavali stručnjake, bilo bi narušeno jedinstvo u NA. Mi smo jednostavno zavisnici koji imaju isti status i koji bez ikakve nadoknade pomažu jedni drugima.

Mi priznajemo i poštujemo stručnjake. Mnogi naši članovi su stručnjaci van Udruženja. Međutim, unutar Udruženja nema mesta za stručnjake.

Centar službe se definiše kao mesto gde se odvijaju aktivnosti odbora službe. Klub, obližnja kuća ili neki sličan objekat nije centar službe, a ni podružnica Udruženja. Centar službe je, jednostavno, mesto gde se bez prestanka vrši služba Udruženja.

Osma tradicija kaže:«centri u okviru naše službe mogu da zaposle stručnjake sa posebnim zaduženjima«. Ovo znači da centri mogu da zaposle radnike koji vladaju određenim veštinama, kao što je odgovaranje na telefonske pozive, kancelarijski poslovi, kucanje. Ovi radnici su direktno odgovorni odborima službe. Sa razvojem Udruženja, rašće i potreba za radnicima ove vrste. Oni su neophodni da bi se postigla efikasnost u radu Udruženja koje se stalno uvećava.

Da bi razlika između stručnjaka i radnika sa posebnim zaduženjima bila jasna, moramo je precizno definisati. Stručnjaci rade u okviru određene struke koja nije direktno u službi Udruženja, nego funkcioniše zarad sopstvene dobiti. Stručnjaci ne temelje svoju praksu na tradicijama NA. S druge strane, naši radnici sa posebnim zaduženjima rade u okvirima naših tradicija i uvek su direktno odgovorni onima u čijoj su službi, a to je Udruženje.

U okviru osme tradicije, naše članove ne izdvajamo kao stručnjake. Na taj način - ne pripisivajući nijednom članu status određen njegovom/njenom strukom, ostajemo u okvirima i funcionišemo kao organizacija u kojoj ne rade stručnjaci.

DEVETA TRADICIJA

NA, kao takvo, ne bi trebalo da ima organizacijsku strukturu, ali možemo da formiramo uslužne odbore ili komisije koje su direktno odgovorne onima kojima služe

Ova tradicija definiše način na koji funkcioniše naše udruženje. Prvo moramo da shvatimo šta je to NA. To su zavisnici koji žele da prestanu da se drogiraju i okupljeni su da bi tu želju ostvarili. Naši sastanci su okupljanja članova, a svrha im je da zavisnici ostanu čisti i da prenose poruku o lečenju. Naši koraci i tradicije su poređani po određenom redosledu. Oni su numerisani - imaju strukturu i nisu nasumično nabacani. Oni su organizovani, ali to nije ona vrsta organizacije o kojoj se govori u devetoj tradiciji. U toj tradiciji se pod organizacijom podrazumeva upravljanje i vlast. U ovom smislu, značenje devete tradicije je jasno. Bez nje, Udruženje bi bilo u suprotnosti sa duhovnim principima. Bog koji nas voli, a koji se manifestuje kroz grupnu svest, je naš apsolutni autoritet.

U devetoj tradiciji se dalje govori o načinima na koje možemo pomagati drugima. Tu se kaže da možemo formirati odbore i komisije koji bi bili u službi potreba Udruženja. Oni postoje isključivo da bi služili Udruženju.To je suština strukture naše službe koja se razvila i koja je definisana u uputsvu za službu Udruženja NA.

DESETA TRADICIJA

NA nema mišljenje o spoljnim pitanjima, stoga ime NA ne bi trebalo uvlačiti u javne sporove

Da bismo ostvarili svoj duhovni cilj, ljudi moraju da znaju za nas i da nas poštuju. Nigde ta činjenica nije očiglednija nego u istorijatu našeg udruženja. Udruženje je osnovano 1953. godine. Narednih dvadeset godina ostalo je malo i nezapaženo. Sedamdesetih godina, društvo je uvidelo da je zavisnost zadobila razmere epidemije, koja se širi po čitavom svetu, i počelo da traga za rešenjem. Uporedo se menjalo i shvatanje ljudi o zavisnicima. Ta promena je omogućila zavisnicima da otvorenije traže pomoć. Grupe našeg udruženja su nicale u mestima gde ih do tada nisu prihvatali. Zavisnici koji se oporavljaju utrli su put za nicanje drugih grupa i oporavak drugih zavisnika. Danas je NA udruženje koje funksioniše širom sveta. Za nas znaju i poštuju nas svugde.

Ako zavisnik nije nikada čuo za nas, on/ona ne može ni da traži pomoć od nas. Ako oni koji rade sa zavisnicima ne znaju za nas, oni ne mogu da ih upute na nas. Najvažnije što možemo da uradimo da bismo napredovali u ostvarivanju svog glavnog cilja jeste da obavestimo ljude ko smo, šta smo i gde se nalazimo. Ako to budemo radili i ako održavamo dobar glas, sigurno ćemo se razvijati.

Naš oporavak govori sam za sebe. Deseta tradicija naročito doprinosi održavanju naše reputacije. Ona govori o tome da NA nema mišljenje o pitanjima koja se ne tiču samog Udruženja. Mi nismo ni na čijoj strani. Mi nikoga i ništa ne preporučujemo. NA, kao Udruženje, ne učestvuje u politici. Kada bi to bio slučaj, pojavili bi se mnogi sukobi. To bi ugozilo rad i opstanak Udruženja. Oni koji se slažu sa našim mišljenjem možda bi odobravali stav koji zauzimamo, ali bi uvek bilo i onih koji se ne slažu. Pošto je cena tako visoka, mi smo odlučili da ne stajemo ni na čiju stranu kada su društveni problemi u pitanju. Radi sopstvenog opstanka - mi nemamo mišljenje o pitanjima koja se ne tiču samog Udruženja.

JEDANAESTA TRADICIJA

Naša strategija u pogledu odnosa sa javnošću se zasniva na privlačenju, pre nego na promovisanju. Trebalo bi uvek zadržati ličnu anonimnost u medijima

Ova tradicija govori o našem odnosu prema onima koji ne pripadaju Udruženju. Ona nam govori kako da se ponašamo u javnosti. Slika koju javnost ima o nama zavisi od onoga što možemo da ponudimo, a to je uspešan, proveren način da se održi život bez droge. Iako je bitno da stupamo u kontakt sa što više ljudi, nezaobilazan deo naše zaštite je da vodimo računa o oglašavanju, cirkularnim pismima i literaturi koja može da dođe u ruke javnosti.

Naša privlačnost je u tome što smo uspešni nezavisno od okolnosti u kojima se nalazimo. Kao grupa, mi možemo da ponudimo oporavak. Shvatili smo da uspeh našeg programa dovoljno govori sam za sebe. Tako se mi promovišemo.

Ova tradicija nam dalje govori da treba zadržati anonimnost u sferi štampe, radija i filma. Ovo je potrebno radi zaštite članstva i reputacije Udruženja NA. Mi ne govorimo svoje prezime, niti se u medijima pojavljujemo kao članovi Udruženja NA. Nijedan pojedinac ni unutar, ni izvan Udruženja ne predstavlja NA.

DVANAESTA TRADICIJA

Anonimnost je duhovni temelj svih naših tradicija i uvek nas podseća da principima treba dati prioritet nad ličnošću.

Definicija koju nalazimo u rečniku kaže da je anonimnost »stanje u kom osoba nema ime«. U skladu sa ovom tradicijom, »ja« postaje »mi«. Duhovni temelji postaju važniji od bilo koje grupe ili pojedinca.

Sa našim zbližavanjem rađa se poniznost. Poniznost je nusproizvod koji nam omogućava da se razvijamo u duhu slobode i koji eliminiše strah da nas poslodavci, porodica ili prijatelji mogu prepoznati kao zavisnike. Stoga se čvrsto držimo principa »Ono što se kaže na sastancima, ostaje na sastancima.« Kroz sve naše tradicije koristimo reči »mi« i »naše« umasto »ja« i »moje«. Radeći zajedno za zajedničku dobrobit, u potpunosti ostvarujemo pravi duh anonimnosti.

Toliko puta smo čuli izraz »prioritet principa nad ličnošću«, da nam već zvuči kao prazna fraza. Iako naša pojedinačna mišljenja mogu da se razlikuju, duhovni princip anonimnosti nas sve čini jednakim članovima grupe. Nijedan član nije ni vredniji, ni manje vredan od nekog drugog. Nagon za ličnom dobiti na planu seksa, svojine ili društvenog statusa, koji nam je u prošlosti zadavao toliko muke, ostaje po strani ako se držimo principa anonimnosti. Anonimnost je jedan od osnovnih elemenata u našem lečenju i utkan je u svaku tradiciju i čitavo Udruženje. Ona nas štiti od nedostataka našeg karaktera i ne dozvoljava naše ličnosti i razlike među njima imaju bilo kakvu vlast. Anonimnost na delu sprečava da princip podređujemo ličnosti.